Историја лингвистике

Лингвистика је научно проучавање језика.^[1] То укључује анализу језичког облика, значења језика и језика у контексту.^[2]

Употреба језика је први пут систематски документована у Месопотамији, са постојећим лексичким листама од 3. до 2. миленија пре нове ере, нудећи глосаре о употреби и значењу сумерског клинастог писма, као и фонетске речнике страних језика.^[3]^[4] Лингвистику је систематски почео проучавати индијски научник Панини у 6. веку пре нове ере.^[5] Почевши око 4. века пре нове ере, Кина је такође развила своје граматичке традиције. Темеље западне лингвистике Аристотел је поставио као део проучавања реторике у својој Поетици 335. п. н. е..^[6] Традиције арапске граматике и хебрејске граматике развијале су се током средњег века у религијском контексту попут Панинијеве санскртске граматике.

Савремени приступи почели су се развијати у 18. веку када је класична реторика била постепено уклоњена. Током 19. века лингвистика се сматрала припадањем било психологији, било биологији, а такви погледи остају темељ данашње главне англоамеричке лингвистике.^[7] Међутим, у 20. веку их је оспорио Фердинанд де Сосир који је успоставио лингвистику као аутономну дисциплину унутар друштвених наука. Следећи Сосиров концепт, општа лингвистика се састоји од проучавања језика као семиотичког система који обухвата потпоља фонологије, морфологије, синтаксе и семантике. Лингвистички приступ њима може бити дијахронички или синхронски.

Данас се сматра да се лингвистика односи на велики број научних приступа и даље је подељена на неколико потпоља укључујући примењену лингвистику, психолингвистику, социолингвистику, рачунску лингвистику и тако даље.

Антика

У свим културама, рана историја лингвистике повезана је са потребом да се разјасни дискурс, посебно за ритуалне текстове или аргументе. Ово је често довело до истраживања мапирања звучног значења и дебате о конвенционалном и натуралистичком пореклу ових симбола. Коначно, ово је довело до процеса у којима се од јединица формирају веће структуре.

Вавилонија

Најранији лингвистички текстови – писани клинастим писмом на глиненим плочама – датирају од скоро четири хиљаде година пре садашњости.^[8] У раним вековима другог миленијума пре нове ере, у јужној Месопотамији, настала је граматичка традиција која је трајала више од 2.500 година. Језички текстови из најранијих делова традиције били су спискови именица на сумерском (језички изолат, односно језик без познатих генетских сродника), језику верских и правних текстова тог времена. Сумерски је у свакодневном говору замењен сасвим другачијим (и неповезаним) језиком, акадским; ипак је остао као језик од престижа и наставио да се користи у верском и правном контексту. Због тога је морао да се учи као страни језик, а да би се то олакшало, писари који су говорили акадски су записивали информације о сумерском.

Током векова, листе су постале стандардизоване, а сумерске речи су добиле акадски превод. Коначно су се појавили текстови који су дали акадске еквиваленте не само за појединачне речи, већ за читаве парадигме различитих облика за речи: један текст, на пример, има 227 различитих облика глагола ĝar „поставити“.

Индија

Лингвистика у старој Индији свој подстицај црпи из потребе да се правилно рецитују и тумаче ведски текстови. Већ у најстаријем индијском тексту, Ригведи, vāk („говор“) је обожен. До 1200. п. н. е.,^[9] усмено извођење ових текстова постаје стандардизовано, а расправе о ритуалном рецитовању сугеришу да се санскритске сложенице поделе на речи, основе и фонетске јединице, дајући подстицај за морфологију и фонетику.

Неке од најранијих активности у опису језика приписане су индијском граматичару Панинију (6. век пре нове ере),^[10]^[11]^[12] који је написао опис санскритског језика заснован на правилима у свом Астадијији.^[13]

Панинијев метод лингвистичке анализе и описа заснован на правилима остао је релативно непознат западној лингвистици све до недавно. Франц Боп је користио Панинијев рад као лингвистички извор за своју граматику санскрита из 1807. године, али је занемарио његову методологију.^[14] Панинијев систем се такође разликује од савремене формалне лингвистике по томе што, пошто је санскрит слободан језик у погледу реда речи, он није обезбедио синтаксичка правила.^[15] Формална лингвистика, како је први предложио Лоуис Хјелмслев 1943. године,^[16] је ипак заснована на истом концепту да је израз значења организован на различитим слојевима језичке форме (укључујући фонологију и морфологију).^[17]

Извори

^ Halliday, Michael A.K.; Jonathan Webster (2006). On Language and Linguistics. Continuum International Publishing Group. стр. vii. ISBN 978-0-8264-8824-4.
^ Martinet, André (1960). Elements of General Linguistics. Studies in General Linguistics, vol. i. Превод: Elisabeth Palmer Rubbert. London: Faber. стр. 15.
^ Smith, Sidney; Gadd, C. J.; Peet, T. Eric (1925). „A Cuneiform Vocabulary of Egyptian Words”. The Journal of Egyptian Archaeology. 11 (3/4): 230—240. ISSN 0307-5133. JSTOR 3854146. doi:10.2307/3854146.
^ „Sumerian Lexicon”. www.sumerian.org. Приступљено 2022-01-24.
^ Bod, Rens (2013). A new history of the humanities: the search for principles and patterns from Antiquity to the present (1st изд.). Oxford University Press. ISBN 9780191757471. OCLC 868068245.
^ Swiggers, Pierre; Wouters, Alfons (2001). „Philosophie du langage et linguistique dans l'Antiquité classique”. Ур.: Haspelmath, Martin. Language Typology and Language Universals, Vol. 1. De Gruyter. стр. 181—192. ISBN 978-3-11-019403-6.
^ Joseph, John E. (2002). From Whitney to Chomsky: Essays in the History of American Linguistics. John Benjamins. ISBN 9789027275370.
^ McGregor, William B. (2015). Linguistics: An Introduction. Bloomsbury Academic. стр. 15–16. ISBN 978-0567583529.
^ Staal, J. F., The Fidelity of Oral Tradition and the Origins of Science. North-Holland Publishing Company, 1986. p. 27
^ Rens Bod (2014). A New History of the Humanities: The Search for Principles and Patterns from Antiquity to the Present. Oxford University Press. ISBN 978-0199665211.
^ Sanskrit Literature The Imperial Gazetteer of India, v. 2 (1909), p. 263.
^ François & Ponsonnet (2013).
^ S.C. Vasu (Tr.) (1996). The Ashtadhyayi of Panini (2 Vols.). Vedic Books. ISBN 9788120804098.
^ The science of language, Chapter 16, in Gavin D. Flood, ed. The Blackwell Companion to Hinduism Blackwell Publishing, 2003, 599 pages ISBN 0-631-21535-2, ISBN 978-0-631-21535-6. p. 357-358
^ Kiparsky, Paul (2015). „On the Architecture of Pāṇini's Grammar”. Ур.: Huet, G.; Kulkarni, A.; Scharf, P. Sanskrit Computational Linguistics, ISCLS 2007, ISCLS 2008. Lecture Notes in Computer Science, Vol. 5402. Lecture Notes in Computer Science. 5402. Springer. стр. 33—94. ISBN 978-3-642-00155-0. doi:10.1007/978-3-642-00155-0_2.
^ Seuren, Pieter A. M. (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. стр. 160–167. ISBN 0-631-20891-7.
^ Hjelmslev, Louis (1969) [First published 1943]. Prolegomena to a Theory of Language. University of Wisconsin Press. ISBN 0299024709.

Литература

Keith Allan (2007). The Western Classical Tradition in Linguistics. London: Equinox.
Roy Harris; Talbot J. Taylor (1989). Landmarks in Linguistic Thought: The Western Tradition from Socrates to Saussure. London: Routledge. ISBN 0-415-00290-7. Roy Harris; Talbot J. Taylor (1989). Landmarks in Linguistic Thought: The Western Tradition from Socrates to Saussure. London: Routledge. ISBN 0-415-00290-7. Roy Harris; Talbot J. Taylor (1989). Landmarks in Linguistic Thought: The Western Tradition from Socrates to Saussure. London: Routledge. ISBN 0-415-00290-7.
John E. Joseph; Nigel Love; Talbot J. Taylor (2001). Landmarks in Linguistic Thought II: The Western Tradition in the Twentieth Century. London: Routledge. ISBN 0-415-06396-5. John E. Joseph; Nigel Love; Talbot J. Taylor (2001). Landmarks in Linguistic Thought II: The Western Tradition in the Twentieth Century. London: Routledge. ISBN 0-415-06396-5. John E. Joseph; Nigel Love; Talbot J. Taylor (2001). Landmarks in Linguistic Thought II: The Western Tradition in the Twentieth Century. London: Routledge. ISBN 0-415-06396-5.
W. P. Lehmann, ур. (1967). A Reader in Nineteenth Century Historical Indo-European Linguistics. Indiana University Press. ISBN 0-253-34840-4. Архивирано из оригинала 2008-04-26. г. W. P. Lehmann, ур. (1967). A Reader in Nineteenth Century Historical Indo-European Linguistics. Indiana University Press. ISBN 0-253-34840-4. Архивирано из оригинала 2008-04-26. г. W. P. Lehmann, ур. (1967). A Reader in Nineteenth Century Historical Indo-European Linguistics. Indiana University Press. ISBN 0-253-34840-4. Архивирано из оригинала 2008-04-26. г.
Bimal Krishna Matilal (1990). The Word and the World: India's Contribution to the Study of Language. Delhi; New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-562515-3. Bimal Krishna Matilal (1990). The Word and the World: India's Contribution to the Study of Language. Delhi; New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-562515-3. Bimal Krishna Matilal (1990). The Word and the World: India's Contribution to the Study of Language. Delhi; New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-562515-3.
Frederick J. Newmeyer (2005). The History of Linguistics. Linguistic Society of America. ISBN 0-415-11553-1. Архивирано из оригинала 2007-02-10. г. Приступљено 2007-01-17. Frederick J. Newmeyer (2005). The History of Linguistics. Linguistic Society of America. ISBN 0-415-11553-1. Архивирано из оригинала 2007-02-10. г. Приступљено 2007-01-17. Frederick J. Newmeyer (2005). The History of Linguistics. Linguistic Society of America. ISBN 0-415-11553-1. Архивирано из оригинала 2007-02-10. г. Приступљено 2007-01-17.
Mario Pei (1965). Invitation to Linguistics. Doubleday & Company. ISBN 0-385-06584-1. Mario Pei (1965). Invitation to Linguistics. Doubleday & Company. ISBN 0-385-06584-1. Mario Pei (1965). Invitation to Linguistics. Doubleday & Company. ISBN 0-385-06584-1.
Robert Henry Robins (1997). A Short History of Linguistics. London: Longman. ISBN 0-582-24994-5. Robert Henry Robins (1997). A Short History of Linguistics. London: Longman. ISBN 0-582-24994-5. Robert Henry Robins (1997). A Short History of Linguistics. London: Longman. ISBN 0-582-24994-5.
Pieter A. M. Seuren (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. ISBN 0-631-20891-7. Pieter A. M. Seuren (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. ISBN 0-631-20891-7. Pieter A. M. Seuren (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. ISBN 0-631-20891-7.
Kees Versteegh (1997). Landmarks in Linguistic Thought III: The Arabic Linguistic Tradition. London; New York: Routledge. ISBN 0-415-14062-5. Kees Versteegh (1997). Landmarks in Linguistic Thought III: The Arabic Linguistic Tradition. London; New York: Routledge. ISBN 0-415-14062-5. Kees Versteegh (1997). Landmarks in Linguistic Thought III: The Arabic Linguistic Tradition. London; New York: Routledge. ISBN 0-415-14062-5.
Ранди Аллен Харрис (1995) Тхе Лингуистицс Варс, Oxford University Press, ISBN 0-19-509834-X
Бригитте Нерлицх (1992). Семантичке теорије у Европи, 1830-1930. Амстердам: Јохн Бењаминс, ISBN 90-272-4546-0
Бригитте Нерлицх и Давид Д. Цларке (1996). Језик, радња и контекст. Амстердам: Јохн Бењаминс, ISBN 90-272-4567-3

[1] Halliday, Michael A.K.; Jonathan Webster (2006). On Language and Linguistics. Continuum International Publishing Group. стр. vii. ISBN 978-0-8264-8824-4.

[Martinet-2] Martinet, André (1960). Elements of General Linguistics. Studies in General Linguistics, vol. i. Превод: Elisabeth Palmer Rubbert. London: Faber. стр. 15.

[3] Smith, Sidney; Gadd, C. J.; Peet, T. Eric (1925). „A Cuneiform Vocabulary of Egyptian Words”. The Journal of Egyptian Archaeology. 11 (3/4): 230—240. ISSN 0307-5133. JSTOR 3854146. doi:10.2307/3854146.

[4] „Sumerian Lexicon”. www.sumerian.org. Приступљено 2022-01-24.

[Bod-5] Bod, Rens (2013). A new history of the humanities: the search for principles and patterns from Antiquity to the present (1st изд.). Oxford University Press. ISBN 9780191757471. OCLC 868068245.

[Swiggers&Wouters_2001-6] Swiggers, Pierre; Wouters, Alfons (2001). „Philosophie du langage et linguistique dans l'Antiquité classique”. Ур.: Haspelmath, Martin. Language Typology and Language Universals, Vol. 1. De Gruyter. стр. 181—192. ISBN 978-3-11-019403-6.

[Joseph_2002-7] Joseph, John E. (2002). From Whitney to Chomsky: Essays in the History of American Linguistics. John Benjamins. ISBN 9789027275370.

[8] McGregor, William B. (2015). Linguistics: An Introduction. Bloomsbury Academic. стр. 15–16. ISBN 978-0567583529.

[9] Staal, J. F., The Fidelity of Oral Tradition and the Origins of Science. North-Holland Publishing Company, 1986. p. 27

[10] Rens Bod (2014). A New History of the Humanities: The Search for Principles and Patterns from Antiquity to the Present. Oxford University Press. ISBN 978-0199665211.

[11] Sanskrit Literature The Imperial Gazetteer of India, v. 2 (1909), p. 263.

[FPencyclo-12] François & Ponsonnet (2013).

[13] S.C. Vasu (Tr.) (1996). The Ashtadhyayi of Panini (2 Vols.). Vedic Books. ISBN 9788120804098.

[14] The science of language, Chapter 16, in Gavin D. Flood, ed. The Blackwell Companion to Hinduism Blackwell Publishing, 2003, 599 pages ISBN 0-631-21535-2, ISBN 978-0-631-21535-6. p. 357-358

[Kiparsky_2009-15] Kiparsky, Paul (2015). „On the Architecture of Pāṇini's Grammar”. Ур.: Huet, G.; Kulkarni, A.; Scharf, P. Sanskrit Computational Linguistics, ISCLS 2007, ISCLS 2008. Lecture Notes in Computer Science, Vol. 5402. Lecture Notes in Computer Science. 5402. Springer. стр. 33—94. ISBN 978-3-642-00155-0. doi:10.1007/978-3-642-00155-0_2.

[Seuren_1998-16] Seuren, Pieter A. M. (1998). Western linguistics: An historical introduction. Wiley-Blackwell. стр. 160–167. ISBN 0-631-20891-7.

[Hjelmslev_1969-17] Hjelmslev, Louis (1969) [First published 1943]. Prolegomena to a Theory of Language. University of Wisconsin Press. ISBN 0299024709.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]